Od svojih početaka u getoima radničke klase do ugleda među aristokratijom, argentinski tango pregrmeo je i pomame i zaborave da bi najzad stvorio jedinstvenu mešavinu kultura, stilova i uticaja koja dan-danas ostaje aktuelna.

Rođen u predgrađima Buenos Airesa i Montevidea iz mešavine evropskih i afričkih uticaja, ovaj strastveni ples osvojio je svet ubrzo po svom nastanku u kasnom 19. veku. Iako se tango vremenom proširio po celom svetu i razvio u nekolicinu različitih stilova, verovatno najfascinantnije među njima jesu podvrste koje pripadaju argentinskom tangu – one koje u sebi nose ne samo lepotu pokreta, već i bogato kulturno nasleđe zbog koga je ovaj ples svrstan u UNESCO-vu nematerijalnu kulturnu baštinu.

Tempo: 16-32 takta u minuti.

Takt: 4/4

Glavni razvoj doživela je na Kubi, a potiče iz 16. veka od crnih robova koji su dovedeni iz Afrike. Rumba je zajedničko ime za više kubanskih plesova u paru, a pre svega znači zabavu, ples. Kao narodni ples, rumba je u svojoj biti seksualna pantomima koja se pleše jako brzo s preteranim pokretima kukova i sa senzualnim i agresivnim stavom kod muškaraca, a obrambenim stavom kod žena.

Tempo: 27-29 takta u minuti.

Takt: 4/4

Samba je tipičan brazilski ples koji se nekada plesao na obrednim svečanostima koje su se priređivale u čast bogova. To je radostan, veseo i razigran ples u kome do izražaja dolaze pokreti kukovima i širi se duh i raspoloženje brazilskog karnevala.

Tempo: 52-54 takta u minuti.

Takt: 2/4

Naziv cha cha cha potiče sa Haitija i odnosi se na deo zvona koje je proizvodilo zvuk nalik na cha-cha. To zvono se koristilo kao svojevrstan muzički instrument. Naziv ovog plesa potiče od karakterističnog zvuka koji su proizvodile cipele na parketu izvodeći ovaj ples. Cha cha cha je, može se reći, ogranak mambe. U ritmu mamba, plesači su polako izdvajali poseban žanr na koji su ljudi plesali trostrukim korakom, prozvavši ga trostruki mambo. Vremenom, ovaj trostruki mambo se razvio u zaseban ples, poznatiji pod današnjim imenom, cha cha cha.

Tempo: 30-32 takta u minuti.

Takt: 4/4

Iz imena možemo videti da dolazi iz Engleske. Jedan je od osnovnih standardnih plesova. Engleski valcer se razvio iz plesa pod nazivom Boston, koji je bio naslednik Bečkog valcera. Pleše se uz laganu muziku zbog ritmičnih pokreta i tako postaje najharmoničniji ples u grupi standardnih plesova. Engleski valcer se pleše kao prvi ples na takmičenjima i mnogi ga nazivaju "kraljem" plesova i smatra se najlepšom igrom na svetu zbog svojih estetskih, gracioznih i elegantnih koraka.

Tempo: 28-34 takta u minuti.

Takt: 3/4

Džajv je međunarodno priznato ime jednog plesa, koji je nastao od više plesova. Članovi ove porodice su na početku tridesetih godina XX veka lindy hop, blues i swing. Ove plesove su pratili u četrdesetim hit plesovi tih vremena, kao što su boogie-woogie, jitterbug i beebop, a u pedesetim priključio im se i rock and roll. Karakteristika ovih plesnih formi je muzika koja ritmički naglašavanjem privlači podjednako ljude svih generacija. Džajv je najtemperamentniji ples među takmičarskim plesovima. Godine 1968 uvršten je u krug latino-američkih takmičarskih plesova, kao peti takmičarski ples.

Tempo: 42-44 takta u minuti.

Takt: 4/4

Merenge je nacionalni ples Dominikanske Republike, a pleše se i na Haitiju, Karibima i u Južnoj Americi. Vodi poreklo iz Afrike, tačnije iz Gvineje, Konga i Angole. U početku je merenge smatran za ples ljudi sumnjivog morala sve do vremena vladavine diktatora Truhilja, koji ga je pretvorio u nacionalni ples i koristio za svoju propagandu. Modernom merengeu dodat je saksofon, bas i klavir, dok harmonika polako izlazi iz upotrebe.

Tempo: 55-60 taktova u minuti.

Takt: 2/4

Paso Doble je latino ples poreklom iz Španije i Francuske. Dramatičan i prikazuje priču oštrim, stakato pokretima, upečatljivim pozama tela i radom stopala u stilu flamenka. Paso doble prikazuje borbu bikova, u kojoj plesač dominira, igrajući ulogu matadora, dok plesačica glumi crveni plašt. Plesač mora biti ponosan i odlučan, a plesačica fleksibilna i brza. Brojne figure vizuelno podsećaju na one koje toreador izvodi kako bi izbegao napad bika.

Tempo: 60-62 takta u minuti.

Takt: 2/4, 4/4, 6/8

Kvikstep vodi poreklo iz Fokstrota. Od 1927. godine ustaljuje se na takmičenjima kao peti standardni ples. Posle Drugog svetskog rata stil se dosta menjao, tako što su ga dopunili sa poskocima i ritmičnim koracima. Smatra se kao spoj između Valcera i Čarlstona. Ples sadrži lagane visoke pokrete stopala kao u Čarlstonu, kao i „lebdenje kroz prostor“ karakteristično za Valcer.

Tempo: 50 taktova u minuti.

Takt: 4/4

Salsa je vrsta plesa poreklom sa Kube. Kasnije se proširila na Portoriko i ostale karipske države. Ime je dobila od španske reči "salsa", koja znači "sos". Salsa ima afričko-kubanske ritmove i uticaje rumbe. Postoji mnogo stilova salse, jer je dozvoljena improvizacija pa se ples dalje razvija.

Tempo: 36-52 taktova u minuti.

Takt: 4/4

Tango nema jasno definisano poreklo: možda potiče iz Argentine, Brazila, Španije ili Meksika, ali očigledno potiče od ranog španskog narodnog plesa Milonga. Kao takav prvi put je poznat početkom 20. veka u Argentini. Plesalo se, međutim, pod raznim imenima širom Latinske Amerike. Tango je progresivni ples u kom stakato kretanje stopala i savijenih kolena ističu dramatični stil plesa. Nije tako intenzivno intiman poput Argentinskog Tanga, zbog toga što plesači odražavaju regularno držanje tipično za društvene plesove. Iako je njegovo poreklo delom iz latino-američkih zemalja, Tango se ne smatra latino-američkim plesom jer ne sadrži Kubanski pokret.

Tempo: 33-34 takta u minuti.

Takt: 2/4